Ala sisanče

Da li ste znali da je prasetinu najbolje peći na vinovoj lozi? To sam naučio u nekoliko berbi grožđa kod mog kuma. Kad u oktobru dođe grožđe za berbu, sedamo u kola i vikend je posvećen branju grožđa, muljanju, rakiji i divnoj prasetini. Ali do tog dana put je dugačak. Moj kum uloži godinu dana maženja i paženja vinograda. Oreže vinograd i sačuva grane za sledeću godinu. Vezuje čokote za žice da bi loza kontrolisano rasla, đubri vinograd, obilazi. Moli svetog Trifuna zaštitnika vinogradara da mu podrari leto sa dovoljno sunca i kiše, da grožđe dostigne zrelost baš kad treba i koliko treba. Nije to lak proces, uloženi trud se višestruko vrati. Vinarije hoće dobro i kvalitetno vino, isto želi i moj kum ali dovoljno mu je dobro vino za dušu, porodicu i prijatelje. A ima li išta lepše od dobrog društva, lepog vina i prasetina „ala sisanče“.

Jutro berbe krećemo put Župe, rano ujutro. U isto vreme kum Draganče loži vatru u kadici od bureta na koju slaže sloj po sloj vinove loze. Kako loza odgori tako je vilama nabija. Mogu da se ispeku dva presenceta zaredom na jednom žaru. U ovom procesu nema dodavanja drveta da bi ste stalno održavali vatru.

Prase je mlado, 15-20kg, kad se ispeče meso će biti mekano i sočno, zato kažem ovo je ala sisanče. Začini sa dosta soli, iznutra i spolja, stavi se na mangalo, dobro učvrsti stegama i žicom i pečenje može da počne. Potrebno je 3 sata ravnomernog okretanja da bi se lepo ispeklo, kožica hrskava, a meso otpada sa kosti, sočno je i mekano.

Taman kad stignemo prase je na ražnju. Tada se pitamo među sobom o poreklu praseta, gde je raslo, ko su mu predci. Dragance jako dobro zna gde i od koga da nabavi prase. Taj provereni izvor treba negovati. Ja na pijaci je biram povrće, voće i druge proizvode od tako sto gledam cenu. Izaberem kvalitet, proverim čoveka da nije neki nakupac, nego da zna svoj posao i da je lično uključen u proces proizvodnje i držim se njega dok god je njegov kvalitet na visokom nivou. Srbija je puna ludi koji se iskreno bave svojim poslom i ulažu veliki napor. Potrebno je malo dodatnog istraživanja da bi se saznali dobri izvori hrane i takve izvore treba prigrliti i čuvati ih dugoročno. pitam ja Dragančeta kako da dođem do tog izvora kad mi treba, a Draganče kaže da kad god mi treba on će sve da mi završi, tako da ja dobijem godov proizvod, pečeno i isečeno prasence. Takve prijatelje takođe treba čuvati i njegovati.

Biramo svako svoje makaze i krećemo u akciju čim rosa popusti. Grozdovi su mekani i nabrekli od grožđanog soka. Tu su razne sorte, prokupac, tamjanika, muskat, pinot, hamburg. Grozdove beremo brzo, po dve osobe sa svake strane leje, i ubacujemo u kante i čim su pune tu je uvek neko da prenese groždje do muljače. Neizbežne su šale za one koji su se najavli, a nisu došli. Ali nadoknadiće oni sledeći put. Učestvovanje u ovakvom procesu je veliki užitak, a nagrada za domaćina je prelepi nektar koji cele godine mami da se okupljamo i držimo.

Posle 3 sata žar je i dalje vreo, a prase ala sisanče je božanstveno. Kum ga prelepo iseče. Plećka je sočna i puna soka, rebarca su hrskava od kožice, but snažan i kompaktan. Kuma za to vreme je pripremila ogromnu količinu svežih salata, sečenog slatkog kupusa, paradajza, krastavaca, paprike, ljuta pečena. Obavezna je proja i pogača. Hladan roze, za mene idealna kombinacija nakon ovakvog dana. Okruženi vinogradom i voćnjacima uživanje u ovakvom obroku sa društvom je neprocenjivo.

Okupiti ljude nije uopšte teško kada postoji lep povod. To mom kumu znači mnogo. On živi u prelepom mestu i ovo je prava prilika da okupi porodicu i prijatelje, da ih ugosti i da im pokaže da je ove godine berba bila odlična i da vino mora da se popije do sledeće berbe. Eto povoda za nova druženja!